Avarlar: Versiyalar orasidagi farq

Kontent oʻchirildi Kontent qoʻshildi
k qisqartmalarni toʻliqlash, replaced: -a.da → -asrda, Mil. 6 → Milodiy 6 using AWB
Muarix (munozara | hissa)
Tahrir izohi yoʻq
Qator 1:
{{Maʼnolari|Avarlar (maʼnolari)}}
'''Avarlar''' (ovarlar, obrlar) — aso-san turkiy qavmlardan tashkil topgan qabila ittifoqi. Slavyanlar, franklar yurtiga, Vizantiyaga tez-tez chop-quvar uyushtirib turganlar. Milodiy 6-asrda Dunay havzasida Avar xoqonligi davlat bir-lashmasini barpo etganlar.
 
Аварлар тугрисидаги илк маълумотлар милодий 461 — 465 йилларга оид булиб, шу йилларда улар Марказий Осиенинг шимоли-шаркий кисмида яшаб, сабир кабилаларини (туркий кабилар) тор-мор этишган. 465 — 558 йиллардаги ёзма манбаларда аварлар тугрисида маълумот учрамайди. Бу даврда аварлар уз таркибига бир неча бошка кабилаларни кабул килиб, элат сифатида шаклланиб булган эди. «Авар» сузи «исёнчи, хужумчи, бузувчи, каршилик курсатувчи» каби маъноларни билдирган.
 
Собик Хун давлатининг маркази булган Паннония кучманчи аварларга хар томонлама тугри келар эди. 568 йили бу ерда Авар хоконлиги (568 — 803 йиллар) ташкил топди. Авар хоконлиги таркибида авар, славян, булгор, гепид каби Кабила ва элатлар яшаган. Бутун Паннонияни уз назорати остида саклаш учун авар кушинлари 9 та мухим истехком — калъаларда жойлашди. Ушбу калъаларда харбин улжа, хазина, озик-овкат сакланган. Давлат тепасида хокон турган. Хоконлик вилоятларга булинган. Хар бир вилоятни тудун бошкарган. Унга кабила ва уруг бошликлари буйсунар эди. Солик йигувчилар тархонлар деб аталган.
 
 
== Adabiyotlar ==
* [[OʻzME]]. Birinchi jild. Toshkent, 2000-yil
* Malikov A. Avarlar // Fan va turmush №4, 1998, 24-25-betlar
{{no iwiki}} <!-- Bot tomonidan yaratildi -->